Spondiloza

Spondiloza je uobičajen naziv za degenerativne promene kičme. Inače, to je u stvari rentgenoloski nalaz, i predstavlja stvaranje koštanih izdanaka, osteofita koje na RTG snimku možemo jasno uočiti. Da bi došlo do stvaranja koštanih izdanaka moraju se odigrati veoma složeni procesi degeneracije, pa upravo zato ima mišljenja da se radi o stereotipu dijagnoze koja se odnosi na degenerativni reumatizam. Spondiloza se kao rentgenoloski nalaz može naći na bilo kom delu naše kičme i najgrublje rečeno ove su promene uzrokovane starenjem i mikrotraumama, mada sam RTG nalaz ne znači, oboljenje, bolest. Nađeno je recimo kod bola u vratu, da se u gotovo 90 % najčešći uzrok tegoba vezuje za degenerativne promene.

Kada pričamo o degenerativnim promenama vratnog dela kičme, pa i o spondilozi, napomenimo samo da se vratna kičma kako anatomski (po svom sklopu, arhitektonici), tako i svojoj dinamici, pokretljivošću, razlikuje od ostalih delova naše kičme. Vratna kičma je najpokretljiviji deo naše kičme, i skup je 35 zglobova koji svojim sadejstvom omogućavaju njenu izuzetnu pokretljivost. Pokretni vratni segment čini 5 zglobova, dva apofizarna, dva unkovertebralna i diskus. Primarne degenerativne promene obično su i najčešće na processus uncinatusima, gde dolazi do stvaranja pukotina u koje se može umetnuti jos intaktan, degenertivno neizmenjen diskus. Inače, diskus kao tkivo brzo stari, događaju se biohemijske promene koje prate degenerativne promene diskusa, diskus gubi tečnost, menja svoju visinu i na taj način dolazi do stvaranja uslova za promenu dejstva mehaničkih sila koje dovode do mikrotraumatskih poremećaja i destabilizacije dinamičkog vratnog segmenta. Kao reakcija na ove promene, suženje intervertebralnog prostora, na ivicama pršljenskih tela nastaje reaktivni hipertrofični proces sa stvaranjem koštanih izdanaka osteofita. Ovi koštani izdanci mogu biti lokalizovani na zadnjim ili bočnim stranama pršljenova, dok prednji osteofiti obično nastaju kao posledica degenerativnih promena na prednjem longitudinalnom (uzdužnom) ligamentu. Ovakva promena segmenta opterećuje i intervertebralne i unkovertebralne zglobiće, kao i promene na ligamentarnom aparatu koje takođe utiču na nestabilnost segmenta. Konstatovano je da degenerativne promene diskusa nisu viđene kao izolovan proces, već kao proces koji zahvata sve strukture, a u vratnom delu kičme to su najčešće diskusi između V-og I VII-og (C5C6), i VI I VII (C6C7) vratnog pršljena. Kod osoba sa ovako izmenjenim koštanozglobnim strukturama vratne kičme, do pojave tegoba i bolova može dovesti i najmanja trauma, naročito distorzionog tipa, recimo, nagli pokret glave, nepravilan položaj vrata u toku sna, ili u toku nekih radnih aktivnosti (kod vozača, daktilografa, rada na kompjuteru…) koje dovode do mikrosubluksacija u sitnim zglobovima. Inače loš položaj glave u sklopu lošeg držanja u celini ubrzava razvoj degenerativnih promena. Kao provokativni faktori koji doprinose pojavi bola u vratnom delu kičme mogu biti, recimo izlaganje promaji (rashlađivanje), hladnoća kao fizički factkor, zatim prinudni položaju pri radu kao mehaničko-statička optrećenja mekih i koštanih tkiva vrata.

Vratna spondiloza može dovesti do bolova koji se iz vratnog dela kičme šire prema ramenom pojasu. Nekada se bolovi mogu širiti prema glavi do čeonog dela. Bolovi se pojačavaju pri pokretima i u toku noći. Postoje povremeni akutni napadi i ukočenja. Otežana je i bolna laterofleksija i rotacija, a pokreti su nekad praćeni krepitacijama, krckanjem. Na RTG snimku nalazimo degenerativne promene (spondilozu). Zatim, ako dođe do stvaranja koštanih izdanaka na processus uncinatusu mogu se javiti bolovi koji se iz vratnog dela kičme šire prema ruci i daju simptomatologiju koja liči na diskus herniu. Da bi ovi koštani izdanci bili dovoljne veličine i doveli do ove simptomatologije potrebno je vreme, i one svoju veličinu dostižu obično posle 50-te godine zivota.

Degenerativne promene lumbalnog dela kičme takođe počinju promenama diskusa, kvalitativnih ili kvantitativnih. Promene normalnog tkiva diska kod većine ljudi nastaju već pre 30-te godine, a da oni pri tom nemaju nikakve subjektivne smetnje. Znači, svaka promena diskusa ne znači automatski i bolest, ali svakako u sebi sadrži morbogeni potencijal. Starenje diskusa gotovo je fiziološko, starošću uslovljeno popustanje tkiva diskusa i na RTG –u se ove promene ne mogu videti, a ove promene zovemo intervertebralnom hondrosom. Napredovanjem degenerativnog procesa dolazi do osteochondrose sa drobljenjem tkiva i približavanjem trupova susednih pršljenova. Degenerativne promene diskusa dovode do promene oblika i promene funkcije tog segmenta. Ako je ta degeneracija simetrična, rezultira laganom kifozom, a ako je asimetrična stvaranjem lokalne skolioze sa torzijom (uvrtanjem) ili bez nje. Znatno suženje interkorporalnog prostora, može dovesti do tolikog približavanja trupova pršljenova, da se oni na trupovima taru i na tim mestima nastaju koštane apozicije, spondilofiti. Suženje interkorporalnog prostora smanjuje pritisak u longitudinalnom ligament, pa segment moze postati labav i pokazivati znake patološke pokretljivosti i nekada dovesti do “klizanja” ili listeze pršljena.

Međutim sa kliničkog gledišta, neophodno je rešiti pitanje, da li je postojeći nalaz na kičmi (dakle RTG promene), mogao usloviti prisutne simptome. Jer stvorene degenerativne promene, instabilitet u početnom stadijumu može biti kompenzovan aktivnošću mišica. Zato su kiropraktika i trakcija apsolutne terapije izbora, naravno ispavno dozirane. Kiropraktika kroz slabiji intezitet pokreće degenerativno izmenjene segmente, kada zahvati kiropraktike polako savlađuju ograničenja pokreta. Trakcija isteže i rasterećuje diskuse, zglobne veze i mišiće, takođe olakšavajući vraćanje neophodnog pokreta, istovremeno olakšavajući pristup kiropraktici.