Diskus hernija je promenjeno stanje diskusa nastalo usled degenerativnih promena, ređe nakon trauma. Ova promena dovodi do stvaranja “izbočenja, džepa”, pa u zavisnosti od mesta gde se ta promena dogodila, vrši pritisak na okolno tkivo i dovodi do određene simtomatologije.
Inače diskusi su smešteni između pršljenskih tela 24 slobodna pršljena naše kičme, oni amortizuju pokrete kičme, a zovemo ih još i vodenim jastučićima, zbog velikog procenta vode. Iako nisu zglobovi, svojom građom, visinom, pokretljivošću u sva četiri smera ponašaju se kao poluzglobovi. Zaštitu im daju ligamenti-trake, postavljeni sa strane, pa ne možemo reći da naši diskusi nisu zaštićeni. Bez diskusa koštani segmenti naše kičme ne bi bili u stanju da izdrže napor koji je neophodan za njeno funkcionisanje.
Diskus je specificne građe, sastoji se iz unutrašnjeg mekanog dela (nucleus pulposusa), i spoljašnjeg fibroznog prstena (annulus fibrosusa). Diskus ima svoj veliki unutrašnji pritisak sposoban da se suprotstavi pritiscima okoline. I oni su “elastični nosači tela”. Međutim diskusi, već oko 8-me godine gube krvne sudove pa se zatim hrane iz okoline difuzijom. Diskusi brzo stare, dolazi do biohemijskih promena, najpre u mekanom a zatim i u fibroznom spoljašnjem delu prstena. Diskus gubi visoki sadžaj vode, menjaju se njegova mehanička svojstva, svoju elastičnost. Sve ovo dovodi do promene, dolazi do sekvestracije, cepanja (promena u nukleusu, fibrozni prsten postaje krt, pa kroz oslabljen prsten može doći do stvaranja izbočine ili protrusiae disci, trusum-guran, znači da je jezgro diskusa u procesu istiskivanja iz svog ležišta, tj. da je reč o ispupčenju prstena koje može pritisnuti bilo šta u svojoj okolini.
Može se zatim desiti prolaps disca-prolapsus, lapsus-skliznuce, znači da se jezgro disca deformisalo i probilo prsten, iskliznulo iz svoje lože. I najzad extrusion, trusum/guran, znači da je jezgro izgurano, i da se dobrim delom svoje mase nalazi u kičmenom kanalu, gde se bori za prostor sa ligamentima, živcem i krvnim sudovima.
Diskus rano stari, degenerativni proces zahvata više pršljenova istovremeno. Na starenje kao proces ne možemo uticati, ali možemo na faktore koji ga neće ubrzati. Na ranu pojavu degenerativnih promena naše kičme (diskusa) utiču loše držanje, urođene ili stečene anomalije i deformiteti kičmenog stuba i donjih ekstremiteta koji remete statiku kičme. Gojaznost takođe, jer trbušni mider trupa amortizuje oko 30% opterećenja kičme. Dugo sedenje, rad sa glavom u prinudnom položaju, ne prija našim diskusima, kako u krsnom tako i u vratnom delu kičme. Višesatno gledanje u kompjuter, nekvalitetan noćni odmor, povrede glave i vrata u saobraćaju, čak i neki hobiji mogu takođe biti veliko opterećenje naše kičme.
A diskus hernija kao bolest diskusa može se desiti na bilo kom diskusu naše kičme. Međutim postoje predilekciona, odnosno mesta gde ove promene najčešće očekujemo. Diskus hernija je najčešća u lumbalnom delu kičme i to segmenata L4L5, L5S1, jer ova dva poslednja segmenta trpe najveći kako statički, tako i dinamički pritisak. U vratnom delu to su segmenti C5C6, C6C7, na delu kičme gde vratna prelazi u grudno deo kičme i gde je dinamički najopterećenija. Diskus hernija u grudnom delu kičme je retka, jer je grudna krivina rigidna, određena koštanim strukturama, jer grudna kičma ima niske intervertebralne diskuse, široke poprečne nastavke, snažne i zategnute ligamentarne strukture, i malu pokretljivost.
Diskus hernija se najčešće javlja između 30 -39 godine ili po nekim statistikama 35-45 godine, ali je danas u praksi srećemo kod sve mlađih ljudi. Može se javiti u svom akutnom, subakutnom i hroničnom obliku. Ako se prvi diskopatski sindrom javi kod mlade osobe, ovo ostaje osetljivo mesto sklono recidivima i ljudi ga obično upamte, a oštećenje bilo kog elementa dinamičkog vertebralnog segmenta odražava se na segmente u celini.
